Нисам још....
Посрнухна тренатак и утрнух у животу,
где изнад сенки, живахност сумњу уобрази.
Све се лоше и онако уротило,
након укрштања речи.
Не нису слова вишак,
колико нејасност и дволичност смисла.
Не мораш да разумеш да би одгонетнула смисао,
довољно је да си јадна, чемерна и неупадљиво глупа.
С времена на време – од тренутка до тренутка.
Јер постоје и они који воле без разлога,
разлози и онако кваре разум.
Само ми чудно изгледаш,
можда и ниси стварна,
Зато заћути, да на миру преслушам мисао,
што саплиће ми сваки нови сан.
И реци ми да не знам,
и оћутати ћу ти све што олако знам.
Само дубоко у том сну,
нисам залуд срео ни тебе ни нашу сену,
Над пучином непорецивих снова,
стоји још једна изанђала мисао и збори,
како се још увек сећам.
Не, нисам још увек спорији од мрака.
Лепо :) Велики поздрав
Хвала, пуно лепих поздрава и теби :)
Svaka čast autoru, odlično napisano!!! *THUMBS UP* *KISSING*
*KISSED* *KISSING* *GIVE_HEART* *BYE*
Sjajno napisano!!!! Duboki naklon!*OK* *OK* *OK* *HI*
Hvala Nislice *YES*