Хтео
би да имам Бога, да се молим.
Хтео би да заспим:
у ћутању многом Вечери јесењих
да те сањам, волим...
Иди. И кроз живот што те сутра чека
Дај души да буде ко море дубоко!...
Иди... волећу те и кад си далека:
Иди... душа чува сјај твоја два ока,
Иди... и, где прођеш, остави по део
Од срца које ће Светлост да обаспе:
Стихови су дани, песма живот цео,
А срце је зато да га човек распе.
Тад воли. Сва мудрост почива у томе.
Рубин у дну чаше коју срећа наспе:
Љубав. Штит о који сва се копља сломе:
Љубав. Светлост коју сунце зна да распе:
Љубав. Сви мириси опојени из цвета,
И сав раскош боја, непресушна чесма:
Љубав: душа света.
Љубав: твоја туга.
Љубав: моја песма.
Ж. МИЛИЋЕВИЋ: РАСТАНАК
c/p
Lepa pesma
Svaka cas lepo je biti u drustvu ljudi koji sastavljaju ovako dobre pesme...
Браво! *THUMBS UP* *BYE*
*KISSING* *DRINK*
Prekrasno....... *THUMBS UP* *HEART* *ROSE*